Da li će Apple biti poslednji američki tehnološki gigant koji je ostao u Kini?

Apple ima svoje probleme sa cenzurom u zemlji.

BBS je prošle nedelje izvestio da su dve popularne verske aplikacije uklonjene iz Apple-ovog App Store-a.

Kasnije se ispostavilo da su Audible u vlasništvu Amazona i aplikacija Yahoo Finance takođe uklonjeni.https://buy.tinypass.com/checkout/template/cacheableShow?aid=tYOkq7qlAI&templateId=OTBYI8Q89QWC&templateVariantId=OTV0YFYSXVQWV&offerId=fakeOfferId&experienceId=EXAWX60BX4NU&iframeId=offer_0e763acc7b457c03340a-0&displayMode=inline&widget=template&url=https%3A%2F%2Fwww.bbc.com

Apple Censorship, grupa koja nadgleda App Store, kaže da je zabeležila porast aplikacija koje su uklonjene ovog meseca.

Pa šta se dešava?

Veliki tehnološki udar

Poznato je da je teško proceniti šta se dešava iza zatvorenih vrata u Pekingu.

Ipak, ono što postaje sve jasnije je da su Apple i Microsoft upleteni u domaću bitku između vlasti i kineske tehnološke industrije.

Kina ima svoje velike tehnološke titane – Tencent, Alibabu i Huavei – koji su ogromne globalne kompanije. Ali kineska vlada je postala zabrinuta zbog moći koju imaju.

• У априлу, Алибаба је прихватила рекордну казну од 2,8 милијарди долара (2 милијарде фунти) након што је истрага показала да је злоупотребила свој доминантни положај на тржишту
• U avgustu, kineska vlada je predstavila petogodišnji plan koji predviđa strožiju regulaciju tehnološke ekonomije
• Takođe se razbija na Bitcoin

Američke kompanije nisu pošteđene „velikog tehnološkog udara“.

„Obuka sugeriše da su i Epl i Majkrosoft veoma svesni da je njihova pozicija slabija nego što je bila poslednjih godina. Oni znaju da treba da hodaju pažljivo“, kaže Džejms Grifits, autor Velikog kineskog zaštitnog zida.

Čini se da je kap koja je prelila kičmu za Majkrosoft zakon koji treba da stupi na snagu 1. novembra – Zakon o zaštiti ličnih podataka (PIPL) – koji bi od kompanije zahtevao da se pridržava dodatnih propisa.

Microsoft aludira na to u izjavi u kojoj objašnjava svoju odluku da povuče LinkedIn: „Suočavamo se sa znatno izazovnijim operativnim okruženjem i većim zahtevima za usklađenost u Kini.

Graham Webster, glavni urednik DigiChina projekta na Univerzitetu Stanford, rekao je: „Mislim da su odlučili da jednostavno nije vredno toga.

DJAVOLJA POGODBA

Apple, međutim, ima drugačiji skup prioriteta u Kini od Microsofta.

Ona je duboko upletena u zemlju, mnogo više nego bilo koja druga američka tehnološka kompanija.

U poslednjem kvartalu, Apple je ostvario skoro 15 milijardi dolara prihoda u Kini i Tajvanu – izvanredna brojka.

Njegov globalni lanac snabdevanja takođe zavisi od kineske proizvodnje. A da bi bio u Kini, Apple zna da mora da igra po pravilima zemlje – čak i ako to znači cenzuru.

Možda ćete pitati: zašto Apple jednostavno ne prodaje hardver u Kini, a zaboravi na App Store?

Problem je u tome što Apple veruje da su App Store i iPhone neodvojivi. Ne želi da postavi presedan aplikacija sa bočnim učitavanjem, gde ljudi mogu da preuzimaju aplikacije na iPhone van App Store-a.

Tajne strategije

Druge kompanije su videle natpis na zidu ranije nego Microsoft.

Gugl je uklonio svoj pretraživač iz Kine 2010. godine, nakon, kako je rekao, kineskog hakerskog napada. Компанија је рекла да више није задовољна цензуром претрага.

Rebecca Fannin, autorica knjige Silicon Dragons, vjeruje da Microsoftovo povlačenje LinkedIn-a sada čini Apple “velikom metom”.

Ali ona misli da će se Apple boriti da ostane u Kini.

„Znate da je Apple zaista jedan od tržišnih lidera u Kini… Ne vidim da se Apple povlači iz Kine zbog ovih problema u skorije vreme“, kaže ona.

Možda Apple odustaje, a možda su mnoge aplikacije i dalje aktivne i žive u App Store-u u Kini jer se Apple zauzeo za njih. Ne znamo.

Apple retko komentariše ove priče i ukazuje novinarima na svoju politiku ljudskih prava, koja kaže da će slediti zakone zemalja u kojima posluje – čak i ako se ne slaže sa njima.

A u Kini su upravo to radili.

Kada vlasti zaista žele da se aplikacija ukloni, ona se uklanja.

Присуство Апплеа у земљи сада се осећа готово као мамурлук из друге ере. Big Tech jednostavno više nije prisutan u Kini.

Sada je pitanje koliko je regulativa, koliko usklađenost – a koliko cenzura – previše?