Brnabić: Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština

Iako se onomad strpljivo iščekivalo šta će da učini, čini se da predsednik Vučić nije imao dilemu kada je za mandatara predložio sadašnju predsednicu Vlade Srbije. U situaciji kada Srbija “hoda po tankoj žici”, pritisnuta spolja i iznutra, Ana Brnabić svojim obrazovanjem, energijom, posvećenim radom, ljubavlju prema zemlji i narodu i pragmatičnošću uspešno predvodi Vladu i reprezentativno predstavlja Srbiju na svakom mestu, dokazujući da društveni tradicionalizam ne može da isključi poslovnu i političku karijeru žene, a da su žene na Balkanu u mnogim segmentima života vrednije, odgovornije i odanije od muškaraca. O Kosovu i Metohiji i aktuelnim političkim pitanjima, specijalno za rođendanski broj “Jedinstva” govorila je Brnabić.

* Može li doći do realizacije dogovorenog u Briselu dok vlasti u Prištini tretiraju našu južnu pokrajinu kao “nezavisnu državu”?

– Ako razgovaramo o Briselskom sporazumu, on mora da se realizuje. Ja ne vidim ni jednu drugu alternativu. Dakle, Briselski sporazum potpisan je još 2013. godine, kao prvi sporazum o normalizaciji i mora da se implementira. Ukoliko želimo da pregovaramo o nekom drugom sporazumu o normalizaciji, moramo prvo da implementiramo prvi. Ne vidim uopšte opciju da sada idemo nazad, na period pre 2013. godine, da poništavamo sve dogovore i sve ono što smo mi ispunili, jer Priština nije ispunila ništa i, da pregovaramo neki novi sporazum. Ne postoji ta mogućnost. Konačno, to je i međunarodni sporazum čiji je garant EU. U tom sporazumu je i potpis visokog predstavnika EU, tada baronice Ketrin Ešton. Taj sporazum mora da se primeni, odnosno, Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština.

* Standard običnog albanskog naroda na Kosovu i Metohiji je na niskom nivou, nezaposlenost visoka, investitori zaobilaze Kosovo i Metohiju. Da li je Kurtijeva nacionalistička retorika, između ostalog, i u službi zamagljivanja suštinskih stvari, kao što je ekonomija, odnosno život građana?

– U najnovijoj anketi koju je krajem novembra sproveo Međunarodni republikanski institut 78 posto ispitanika sa Kosova i Metohije, uglavnom Albanaca, u dobi između 18 i 35 godina, izrazilo je želju da napusti teritoriju Kosova i Metohije, ako im se pruži prilika, jer ne vide tamo perspektivu. Teritorija Kosova i Metohije, koju oni nazivaju “Republika Kosovo”, je među najsiromašnijim područjima u čitavoj Evropi. Tamo je BDP samo 4.300 dolara po glavi stanovnika, a po nekim podacima koji postoje, upitno je da li su oni precizni i tačni, trećina stanovništva je nezaposleno. Ja mislim da je to verovatno i nešto više i da je visoki stepen sive ekonomije. Tako da je ogroman ekonomski problem za kvalitet života, za budućnost, za prosperitet tih ljudi i njihovih porodica. Za jednog ozbiljnog političara prevashodno bi bilo potrebno, da se na pragmatičan način bavi ovom temom, kako bi ljudi želeli da ostanu da žive na toj teritoriji. Ali, ja iskreno mislim, dopuštam naravno da grešim, da se Aljbin Kurti ne bavi stvaranjem konflikta da bi pobegao od tih problema ili da bi ih zamaglio. On je ideološki fanatik kojeg ne zanima kako ljudi žive i da li imaju ekonomsku perspektivu. Kurti ima neku svoju ideologiju, svoju ideju i u svom mozgu on misli da može to da izgura. Ono što ne vidi kao političar je, da poslova neće biti, radnih mesta neće biti, investitora neće biti, dok se ne postigne dogovor sa Beogradom. Niko neće investirati svoje novce u teritoriju kojoj se ne zna status. Možda se taj status zna iz ugla Aljbina Kurtija, kao što ja znam status te teritorije, ali, ta dva statusa su potpuno suprotstavljena. Dok god se ne napravi dugoročno održiv dogovor između Beograda i Prištine, ekonomske prilike na Kosovu i Metohiji ne mogu da se poboljšaju i unaprede. Ako mu je zaista stalo do radnih mesta, kvaliteta života i perspektive za mlade ljude, onda mu na prvom mestu mora da bude dijalog sa Beogradom. Pošto on u svojoj glavi misli da je to završena stvar, da je tzv. Republika Kosovo “nezavisna država” i pošto je to njegova ideologija, on je ideološki fanatik. Ja smatram da on ništa drugo osim toga i ne vidi. Dakle, ne mislim da on igra neku igru u kojoj pravi politički konflikt da bi zaboravio ekonomske probleme. To je njegova ideologija i on je u tom smislu potpuno posvećen njoj. Na kraju, to me i najviše plaši, zato što to ne donosi ništa dobro ni za Albance ni za Srbe na Kosovu i Metohiji, ni za čitav ovaj region.

* Iako je u svetskim razmerima poznata albanska mafija kao i kriminal i narko karteli na Kosovu i Metohiji, uvek se nastoji kriminalizovati samo sever pokrajine i Srbi. U situaciji kada Priština pokušava integrisati sever i zaokružiti svoju takozvanu državnost, u kakvoj je funkciji učestali narativ o kriminalizacija severa Kosova i Metohije ?

– Nažalost, sever Kosova, odnosno Srbi na severu Kosova i Metohije se ne kriminalizuju samo od strane Prištine i prištinskih ili albanskih medija na Kosovu i Metohiji, već u ogromnoj meri od strane naših medija ovde u Beogradu i u centralnoj Srbiji. Meni je lako da ocenim zašto se to radi. Srpska lista je prva politička organizacija koja je ujedinila Srbe. Pre Srpske liste Srbi nisu imali jedinstvo, nisu imali jedinstveni glas. Kada imate jedinstvo i jedan glas onda imate i značajno veću političku moć. Sa tom političkom moći vi možete neke stvari da uradite. Pre toga, ili u slučaju da nije postojala Srpska lista ili da neko proba i uspe da je rasturi, Srbi bi se vratili na podeljene političke organizacije, podeljene političke partije, ne bi imali jedinstvo i utoliko bi bili slabiji. Pre Srpske liste važio je narativ da Srbi ne mogu da se slože. Pošto Srbi ne mogu da se slože, Srbi ne znaju šta hoće. I, pošto Srbi ne znaju šta hoće, onda sa Srbima ne može ni da se razgovara. Svi albanski političari, sve albanske elite i većina političara iz onih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, još uvek igraju na tu razjedinjenost i podeljenost među Srbima. Uvek su to uzimali kao alibi da se praktično Srbima ništa ne da, da se sa Srbima ne razgovara i da se ne postignu nikakvi dogovori. Kada je nastala Srpska lista, uz ogromnu pomoć i podršku predsednika Aleksandra Vučića, koji se svojim autoritetom založio za to da se Srbi na Kosovu i Metohiji konačno ujedine, skoro pa odjednom, preko noći, popravio se položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Oni su zajedno glasali, imali političku moć i mogli da utiču na procese. Zbog toga mnogi žele da kriminalizuju sever Kosova, odnosno ljude u Srpskoj listi, da bi rasturili Srpsku listu, a samim tim i srpsko jedinstvo, da se vratimo na vreme kada su Srbi bili razjedinjeni, međusobno posvađani i kada je mogao da ih manipuliše ko je kako hteo.

* Na Kurtijeve izjave o ujedinjenju sa Albanijom međunarodni faktori se ne oglašavaju. Može li doći do normalizacije odnosa Beograda i Priština dok se jasno ne stavi do znanja Prištini da je neminovan kompromis?

– Moje mišljenje je da čitava međunarodna zajednica, posebno oni međunarodni faktori koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, moraju da utiču na efikasniji način na Prištinu da se vrati za pregovarački sto. To je njihova obaveza, zato što su oni priznanjem nezavisnosti praktično dali legitimitet i kredibilitet Prištini, odnosno privremenim institucijama u Prištini da su dovoljno ozbiljni, da su “država”. Ako ste dovoljno ozbiljni da ste “država”, vi treba da poštujete međunarodne sporazume koje ste potpisali ili koje je neki drugi političar u ime te “države” potpisao. Ne možete od tih sporazuma da bežite, zato što onda niste kredibilna i legitimna “država”. Dalje, ako želite da poštujete svoje institucije, a pre svega svoj ustav, onda, takođe, morate da ga poštujete u svim svojim elementima. Kada su pravili te tzv. kosovske snage bezbednosti, morali su po njihovom ustavu da pitaju i Srbe na Kosovu i Metohiji, ali nisu. Uvek prilikom razgovara sa nekom zemljom članicom Evropske Unije, koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost, kao i sa partnerima iz SAD-a, kažem: “Vi imate veliku dozu odgovornosti za to kako se danas živi na Kosovu i Metohiji, kako žive i Albanci i Srbi i kako se njihove političke elite ponašaju”. Mislim da je sasvim jasno danas, apsolutno svima, da bez dogovora sa Beogradom ne postoji dugoročno i održivo rešenje za teritoriju Kosova i Metohije. Trebalo je dugo vremena da se oni naviknu na to. Jer, pre Aleksandra Vučića praktično je to pitanje bilo stavljeno u potpunosti ad akta. Čak smo se i mi ovde pomirili sa tom strašnom sudbinom, da Kosovo nije naše i da postoji neka “Republika Kosovo” koja više nije deo Srbije.O tome se skoro više nije ni pričalo. Naš glavni pregovarač bio je Borko Stefanović, koga je međunarodna zajednica znala po tome što je pred predsedničke izbore u Srbiji išao u Ambasadu SAD da moli da se proglašenje nezavisnosti odloži nakon drugog kruga predsedničkih izbora. Onda se može zamisliti koliko je međunarodnom faktoru, SAD-u i ostalima koji su priznali Kosovo, bilo jasno koliko nama u tom trenutku ništa praktično nije značilo Kosovo. Aleksandar Vučić je uspeo da vrati na agendu to pitanje, da ga drži na stolu, da otvori mnogo drugih različitih pitanja i da u potpunosti ogoli da iza tzv. Republike Kosovo ne postoji “država” ni kapacitet za “državu”. To je na najbolji mogući način uradio upravo preko Briselskog sporazuma i mi sada insistiramo da se implementira.

* Šta znači za srpsku ekonomiju i Srbe na Kosovu i Metohiju inicijativa “Otvoreni Balkan” i izgradnja “Auto -puta mira”?

– Znači jako mnogo, i simbolično i praktično. Pre svega, rekla bih da je to jedna velika ideja, odlična i hrabra vizija za budućnost Balkana, koja može biti drugačija od onoga kakva nam je bila prošlost, u konfliktima, ratovanjima, podmetanjima… umesto saradnje i zajedništva. Inicijativa “Otvoreni Balkan” je zaštita naših zajedničkih interesa i jedna drugačija budućnost, pre svega, za mlade ljude u ovom delu Evrope do trenutka ulaska u EU. Ovo nije neka utešna nagrada. Ovo je inicijativa koja je u potpunosti komplementarna sa evropskim putem čitavog regiona i sa evropskim integracijama. Na kraju krajeva, ona će i pogurati taj put evropskih integracija. Praktično, to znači region koji je bolje povezan, gde skoro nemate granice, slobodu kretanja i ljudi i roba i usluga i kapitala. Inicijativa koja će nam pomoći da dovedemo mnogo više investitora u region, zato što ćemo realno biti jedno veće tržište. Pomoći će da ljudi ostanu u ovom regionu, da ne idu “trbuhom za kruhom” u neke druge zemlje, pre svega Zapadne Evrope, zato što im neće trebati radne dozvole i nostrifikacija diploma. Posla ima već sada dovoljno, posebno u Srbiji, a biće, svakako, zahvaljujući ovoj inicijativi i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ja se nadam da će se uskoro svi ostali pridružiti ovoj inicijativi. Za ekonomiju će značiti puno. Od 1,5 posto direktnog rasta BDP-a, zahvaljujući ovoj inicijativi, do čak 7 posto rasta BDP-a za sve nas, ukoliko se svi sa Zapadnog Balkana pridruže i implementiramo sve ono što je planirano. Ovo je neverovatna korist, ogromna šansa i prilika. Što se tiče “Auto-puta mira” Niš-Pločnik-Merdare-Priština značiće mnogo bolju povezanost, Srbije i Albanije, ali i povezanost Gračanice i srpskih sredina na Kosovu i Metohiji sa centralnom Srbijom, kao i pozicioniranje čitavog ovog regiona kao mreže puteva i transporta od istoka do zapada, što opet dodatno donosi novac za sve građane koji žive u ovom delu Evrope.

* Pored svih ulaganja u srpske sredine, mogu se čuti izjave da Srbija ne pomaže dovoljno Srbe na Kosovu i Metohiji. Kao predsednica Vlade Srbije imate podatke šta sve Srbija čini i koliko novca ulaže na Kosovu i Metohiji… ?

– Slobodno mogu da kažem da Srbija u ovom trenutku najviše ulaže u Kosovo i Metohiju, ako merimo u poslednjih 30 godina. Samo u rebalansu ove 2021. godine za KiM je dodato još četiri milijarde. Ja ću pričati samo o ovoj 2021. godini, da ne širim priču. Na ličnu inicijativu i predlog predsednika Vučića, kao Vlada izdvojili smo sredstva za jednokratnu finansijsku podršku Srbima na Kosovu i Metohiji od 100 evra svakom detetu i svakom našem građaninu na Kosovo i Metohiju, a nezaposlenima 200 evra. Počeli smo izgradnju KBC u Kosovskoj Mitrovici. Nakon 22 godine od izmeštanja Prištinskog univerziteta u Kosovsku Mitrovicu krenuli smo u njegovu rekonstrukciju i dogradnju, izgradnju brojnih stambenih jedinica, obnavljanje uništenih kuća, novih gazdinstava, ulaganje u poljoprivredu, u mehanizaciju, u podršku mladim poljoprivrednicima, u digitalizaciju… Uskoro ćemo u Gračanici otvoriti naš, praktično prvi, digitalni centar, a zahvaljujući tom centru razmišljamo i o tome da konačno vratimo matične knjige u naše opštine na teritoriji Kosova i Metohije. Otvorili smo najnoviju PSR laboratoriju u Kosovskoj Mitrovici. Ukoliko pogledamo 2021. godinu i prethodnih nekoliko godina, očigledno je koliko se ulaže na Kosovo i Metohiju. To naši Srbi na Kosovu i Metohiji vide, kao što vide koliko nam je stalo i važno da ostanu na svojim ognjištima.

* Uprkos činjenici da je Srbija u poslednjih nekoliko godina doživela preporod, ne prestaju uvrede, napadi, pa čak i pretnje upućene ka predsedniku Vučiću. Zašto je to tako i zašto traže “predsednikovu glavu”?

– Nažalost, ti napadi su monstruozni. I, neverovatno je koliko oni ne vide da su ti napadi monstruozni, već u stvari potpuno obrću te poruke i onda ispadne da mi napadamo nekog. Mi u stvari radimo svoj posao i ukoliko treba da kažemo: “LJudi ovo što radite nije ni demokratski, ni kulturno i ne priliči jednom demokratskom društvu”, onda oni kreću žestokom retorikom u odbranu onih koji govore da treba ubiti predsednika Vučića. Još insistiraju da svi građani treba da stanu u njihovu zaštitu. Vučić je promenio i unapredio Srbiju i napadi na njega imaju jedan, jedini cilj, a to je da destabilizuju Srbiju. Oni žele da oslabe njega i da pokušaju nekako da promene vlast u Srbiji. Iza svega toga stoje ili strani ili privatni interesi, biznis interesi neke političke elite, koja je nekada vladala Srbijom kada je Srbija bila i slaba i siromašna, kada su ljudi kontinuirano ostajali bez posla, a fabrike se gasile. Ti ljudi su na kraju iz svoje političke karijere izlazili kao multimilioneri. NJihova želja da se vrate na vlast jeste da nastave da se bogate. Ne da bi u Srbiji izgradili puteve, jer imali su 10-12 godina da grade puteve pa ih izgradili nisu. Ne ni da se vrate da izgrade bolnice, zato što ni jednu bolnicu nisu izgradili. Ne, ni da se vrate da bi u naše škole uveli internet, kompjutere ili programiranje ili izgradili nove škole, zato što ništa od toga nisu uradili dok su oni bili odgovorni za to kako se živi u Republici Srbiji. Dakle, oni žele da se vrate na vlast, da nastave da rade ono što su radili dok su bili na vlasti, a to je da se bogate. U tom smislu ne mislim da imaju posebno neke druge političke ambicije, da se ne slažu sa tim kuda Srbija ide, da li ide ka EU, da li ide dovoljno brzo ili ne ide. Tek kada je došao Aleksandar Vučić praktično su počele naše evropske integracije. Tada smo počeli pregovore sa EU, dobili datum i krenuli. Od tada do danas otvorili smo 22 pregovaračka poglavlja, zatvorili privremeno dva. Dakle, jedina ideja je u stvari da se destabilizuje Srbija, da bi se oni vratili na vlast i nastavili da se bogate. Vučić im je jedini kamen spoticanja do tog cilja. Takođe, Aljbin Kurti i mnogi drugi otvoreno kažu: “Imamo jedan problem, taj problem je Aleksandar Vučić”. Ja se brinem za bezbednost predsednika Vučića, upravo zato što oni znaju i potpuno su svesni da njega ne mogu pobediti na izborima, zato što narod Vučiću veruje. Narod njemu veruje zato što je narod video rezultate. Narod je video puteve, Koridor 10 i auto-put do granice sa Severnom Makedonijom, do granice sa Bugarskom, video je auto-put do Čačka. Videće sledeće godine auto-put do Požege. Video je Beograd na vodi, Klinički centar Niš, da se radi Klinički centar Srbije, da je počeo da se radi Klinički centar Vojvodine. Video je kako izgleda sada brza pruga između Beograda i Novog Sada. Video je da su ljudi zaposleni, da kontinuirano rastu plate i penzije, da je država ekonomski jaka. Zbog toga narod glasa za Aleksandra Vučića, zbog toga voli i ceni Aleksandra Vučića i oni ne mogu da ga pobede na izborima. Zato pozivaju na njegovo ubistvo i mogu da se kriju koliko god žele iza toga da je to kreativni bes ili da je to njihovo demokratsko pravo, ili da oni to nisu mislili tako nego da je to preneseno značenje. To je njihova želja i tako je izgovaraju. Oni kad pozivaju na njegovo ubistvo, to i misle i ja sam zabrinuta za njegovu bezbednost. Jer, njima treba Srbija bez Aleksandra Vučića.

* Zašto deo opozicije i “intelektualna elita” u Srbiji koristi svaku priliku da optuže sopstveni narod i državu u Briselu, Vašingtonu i drugim centrima moći za sve loše što se dogodilo i događa u ovom delu Evrope? Da li oni žele napredak Srbije i njeno priključenje EU?

– Da li žele EU ja nisam sigurna. Videla sam posebno u poslednje vreme nekoliko važnih trenutaka kada smo se mi približili EU i napredovali u našim evropskim integracijama, oni su se trudili, mislim na deo te samozvane intelektualne i političke elite, koja se ogleda u bivšem režimu i strankama oko Dragana Đilasa i medijima koji su ili pod direktnom ili indirektnom kontrolom Dragana Đilasa, da ospore i unize Srbiju. Ne samo da se nisu radovali zbog toga što smo mi otvorili jedan klaster, odnosno četiri nova poglavlja, već su u stvari lobirali da se ta nova četiri poglavlja ne otvore i bili nezadovoljni što ih je EU otvorila. Tako da ne znam koliko je iskrena njihova želja da mi zaista idemo ka EU. Daću vam i drugi primer, sve se to desilo u poslednjih mesec dana. Mi smo teškim i napornim radom izgurali da dođemo do referenduma o promeni Ustava samo isključivo u oblasti pravosuđa, kako bi pravosuđe bilo nezavisno od političkog uticaja, a samim tim kvalitetnije i efikasnije. To jeste jedna evropska norma i svi su se deklarativno zalagali za nju. Dakle, svi su oni bili za nezavisno pravosuđe i mi smo imali jednu otvorenu

javnu debatu o ustavnim amandmanima od 2018. godine. Konačno smo 2018. godine završili, dobili zeleno svetlo Venecijanske komisije, ali je bio značajan deo stručnih udruženja, kao što su Društvo sudija Srbije i Društvo tužilaca, koji su bili nezadovoljni tim ustavnim amandmanima. U mandatu ove nove Vlade želeli smo da ponovo pokrenemo debatu, bez obzira što smo dobili zeleno svetlo Venecijanske komisije. Jer, želeli smo da napravimo o tako važnoj temi kao što je pravosuđe konsenzus u društvu. Napornim radom, stalnim razgovorima, slušanjem, usvajanjem njihovih predloga uspeli smo da napravimo taj konsenzus, dobili zeleno svetlo i sve pohvale od Venecijanske komisije, i svih članica EU. Prošlo je to kroz parlament i evo 16. januara imamo referendum. Sada vidite da svi političari, koji su bili deo bivšeg režima i deo političkih organizacija koje su nove, a kažu da su proevropske, odjednom izlaze i pozivaju ljude ili da bojkotuju referendum ili da izađu i glasaju “ne”. To će automatski zaustaviti sve naše evropske integracije do 2026. godine. Dakle, ako referendum ne uspe do 2026. godine mi nemamo šta više da razgovaramo sa EU, zato što je ovo osnova svih daljih reformi u oblasti vladavine prava. EU je u tome bila apsolutno eksplicitna. Postoje ljude kao što je Boris Tadić koji je izašao i pozvao da se izađe na referendum i da se glasa “ne”. On i njegova partija stajala je iza pravosudne reforme 2009. godine kada je više od 1.000 sudija ostalo preko noći bez posla, zato što nisu bili politički podobni. Građani Republike Srbije su onda to platili preko 44 miliona evra kroz sudske troškove, pošto su svi ti ljudi tužili državu. Taj čovek danas kaže: “Nemojte da glasate za taj referendum, zato što on nije dobar”. Valjda zato što on ne želi da politika nema više upliv u pravosuđe. Imate i značajan broj, na žalost, nevladinih organizacija, organizacija civilnog društva koje su, takođe, deklarativno za EU, a koje danas pozivaju da se glasa “ne” na referendumu, zato što oni politizuju to pitanje. Onda, u stvari, vidite da im nije važna EU i da mi postajemo evropska Srbija i idemo ka članstvu EU, nego je važno da li nas tamo vodi Aleksandar Vučić ili nas ne vodi Aleksandar Vučić. Jer, ako nas vodi Aleksandar Vučić, mi nećemo u tu EU. Ako će Aleksandar Vučić ili Vlada Aleksandra Vučića, Srpska Napredna Stranka kao stožera koji čini većinu u parlamentu, da pravi i krči taj evropski put i donosi nezavisno pravosuđe, onda smo mi i protiv EU i protiv nezavisnosti pravosuđa. Ogromno je licemerje. U poslednjih mesec dana ovo je sve očiglednije, a očiglednije je i našim partnerima iz EU, evropske delegacije, Evropske komisije, država članica EU, evroparlamentarcima. Navešću i treći primer. Evroparlamentarci su pozvani od strane Đilasa i njegovih kompanjona da dođu da modeliraju dijalog o izbornim uslovima. LJudi su bili tu i dali su sve od sebe. Došlo se do nekog kompromisa sa kojim ni Srpska Napredna Stranka ni drugi u koaliciji sa Srpskom Naprednom Strankom nisu preterano zadovoljni. Nisu preterano zadovoljni ni ovi iz te Đilasove opozicije. Ali, to je kompromis, kada niko nije previše zadovoljan i niko nije previše nezadovoljan. Dakle, ti evroparlamentarci su pod teškim uslovima uspeli da nađu očigledno neki kompromis. I šta se onda desilo? Pošto Đilasovi nisu dobili sve, oni su izvređali evroparlamentarce, evroposlanike, rekli da rade u interesu Vučića, da njima ni ne treba takva EU i da oni, u stvari, ni neće više nikad da razgovaraju sa njima. Eto toliko su oni za EU i za kompromis, za politički dijalog i za, na kraju krajeva, vladavinu prava. To je sve puko licemerje. NJihova jedina politika je protiv Aleksandra Vučića. Šta god je potrebno da svrgnete Aleksandra Vučića ili oslabite Aleksandra Vučića i po cenu evropskih integracija Srbije, oni će to uraditi. Žrtvovaće nezavisnost pravosuđa, evropske integracije, jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, žrtvovaće sve da bi bili protiv Aleksandra Vučića i došli ponovo na vlast.

* Da li je lako nositi se sa svim pritiscima spolja, iznutra, sa Kovidom-19, energetskom krizom i pratećim problemima na dnevnom nivou, a istovremeno održavati ekonomski rast u zemlji?

– To je svakodnevna borba. LJudi koji to ne preživljavaju sa nama ovde u Vladi ili sa predsednikom u njegovom kabinetu ne mogu ni da zamisle koliko je to teško i koliko vremena, energije, živaca i lične posvećenosti zahteva. Od 2014. godine mi se praktično, kontinuirano susrećemo sa nekim ogromnim krizama koje su nametnute, odnosno, koje su svetske krize, osim 2014. kada smo imali poplave, koje su opet bile regionalne, ali smo se svi suočili sa njima i imale su užasne posledice po naše građane i po našu privredu. Morali smo da se borimo protiv toga paralelno sa implementacijom fiskalne konsolidacije i to je Aleksandar Vučić kao premijer učinio, više nego uspešno. To ne kaže Ana Brnabić, to je rekao MMF i Svetska banka. MMF zaista Republiku Srbiju uzima kao primer toga šta jedna zemlja može da uradi kada je ozbiljna. Zatim je 2015. godine kulminirala migrantska kriza, a mi smo se samo našli na tranzitnoj ruti. Aleksandar Vučić je tada kao premijer sa svojom Vladom na najbolji mogući način rešio čitavu tu krizu. Ne samo da nismo imali veliki udarac za Republiku Srbiju, već je on iskoristio tu krizu da pokaže svu otvorenost, empatičnost i humanost Srbije i svih naših građana i policije prema migrantima. Jedna najlepša moguća slika Srbije poslata je u svet. Paralelno sa tim nastavili smo naš ekonomski rast i naš ekonomski razvoj. Onda je 2020. krenula korona i mi smo ponovo nastavili naš ekonomski rast. Nama je pad u 2020. godini bio samo -0,9 odsto. Praktično nam je ekonomija ostala na nivou iz 2019. godine, a ukupna zaposlenost nam se povećala, dok su svuda ljudi masovno ostajali bez posla. U drugim zemljama, u državama članicama EU nezaposlenost je išla i na preko 20 odsto. U 2020. uspeli smo da povećamo našu apsolutnu zaposlenost, a u 2021. godini imaćemo rast veći od 7 odsto pošto imamo dinamičan oporavak, brz rast i nastavljamo dalje. Tokom pandemije se pokazala najlepša moguća slika Srbije. Srbija koja je prva u kontinentalnoj Evropi dobila vakcine, Srbija koja je izašla u susret ljudima u regionu i strancima da dođu da se vakcinišu, Srbija koja je slala vakcine zemljama Azije i Afrike. Napornim radom, ogromnom posvećenošću, hrabrošću, ozbiljnošću, preuzimanjem odgovornosti uspeli smo svaki put iz svega ovoga da izađemo kao pobednici. Daću vam primer o preuzimanju odgovornosti, koliko nama u Vladi znači Aleksandar Vučić kao predsednik. Kada smo krenuli u pregovore oko vakcine protiv korona virusa, tu je ministar Lončar zaista uradio ogroman posao, jer je uspostavio odmah kontakt sa ljudima iz Fajzera. Mi smo bili jedna od prvih pet zemalja na svetu koja je potpisala ugovor sa Fajzerom. Lončar i ja smo pregovarali oko ugovora sa Fajzerom. Nismo bili sigurni oko nekih klauzula oko kojih, nije bila sigurna ni EU ni Brisel. Aleksandar Vučiće je u stvari u potpunosti shvatio situaciju. Procenio je dobro i kada sam mu se ja požalila i rekla: “Imam problem sa ovim u ugovoru, mislim da treba da dodatno insistiramo”, on je rekao: “Nije takva situacija, svi će na kraju morati da potpišu taj ugovor. Potpišite ugovor da bi dobili prvi vakcine. Mi smo mali, nećemo posle moći da se borimo”. Mi smo potpisali ugovor. Svi koji su pregovarali dalje su samo izgubili vreme i na kraju ga potpisali. Zahvaljujući tome što smo među prvima potpisali ugovor, dobili smo jednu od najboljih cena na svetu, mnogo bolju cenu nego što je dobila i EU za vakcine. NJegovo iskustvo, njegova neverovatna politička procena trenutka, vizija šta će se dešavati, njegovo šahovsko razmišljanje “šta će biti ako uradim ovo, šta će se desiti”, u ogromnoj meri pomaže nama u Vladi i čitavoj našoj zemlji da iznesemo sve ove krize. Ja mislim da nekad ni ljudi ne razumeju dovoljno koliko je to važno. Oni koji ga najviše kritikuju i kažu da to nije njegovo ustavno ovlašćenje, ne razumeju do koje mere je važno za Srbiju da smo mi jedan tim i da se sa takvim predsednikom i takvim čovekom, kao što je Aleksandar Vučić, savetujemo. Jedinstvo koje imamo između Vlade Srbije, predsednika Vlade, predsednika Republike i Skupštine je, u stvari, nešto što donosi dodatnu stabilnost Srbiji, zbog čega napredujemo tako brzo i uprkos teškim okolnostima.

(Jedinstvo)