Svetinje

Apel Eparhije raško-prizrenske: Kad naš narod strada, Crkva ima dužnost da digne glas

Foto: Kossev

Arogantno ponašanje vlasti u Prištini izraz je pre svega kukavičluka i slepe mržnje, jer lako je sprovoditi teror nad onima koji nisu zaštićeni, poručuje se u saopštenju

Osećamo pastirsku obavezu i potrebu da ohrabrimo naš verni narod koji je svakim danom sve više izložen otvorenoj represiji kosovskih vlasti kao nikada do sada od završetka oružanog sukoba 1999, poručila je Eparhija raško-prizrenska.

Ukazuju da se institucionalni teror Prištine sprovodi na razne načine, pred svetom kao pod vidom poštovanja zakona, a zapravo sa ciljem da se srpski narod podstakne na iseljavanje i napuštanje prostora na kojima vekovima živi.

“Očigledno, za vlasti u Prištini, Srbi su bili i ostali građani drugog reda i to se vidi na svakom koraku bez obzira na licemerna pozivanja na Ustav i zakone Kosova, po kojima bi valjda svi građani trebalo da imaju ista prava, a najugroženiji posebno zaštićeni”, navodi se u saopštenju.

Napominje se da takva situacija kratkoročno može da koristi vlastima u Prištini, ali dugoročno sve zajedno drži kao taoce nestabilnosti, neizvesnosti i teške ekonomske situacije.

“Duboko osećajući i proživljavajući stradanje svog naroda koji nam se svakodnevno obraća za pomoć, upućujemo ovaj apel – ne kosovskim vlastima, jer očigledno nemaju spremnosti da stvore normalne uslove za život našeg naroda i izgrade viziju društva u kome bi svi ljudi bez obzira na etničko poreklo i veru živeli mirno i sigurno; niti međunarodnim predstavnicima, koji i pored zvaničnog stava da se svima mora omogućiti normalan i ravnopravan život, isuviše glasno tolerišu nasilje prištinskih vlasti, posebno kosovske policije, već samom našem vernom narodu sa kojim je Srpska Pravoslavna Crkva vekovima delila sve nevolje u toku osmanske okupacije, u vreme stradanja u prvom i drugom svetskom ratu, u vreme komunističke vlasti kao i u toku svih novijih zbivanja, posebno od 1999. do danas”, navodi se.

Podseća se da su kosovske vlasti na sve što je Crkva činila poslednjih 25 godina odgovorile pritiscima, negirajući joj identitet, osnovne verske i imovinske slobode.

“Uloga Crkve nije da se bavi politikom, ali kada njen narod strada od nepravde, ona ima dužnost da podigne svoj glas protiv terora. Mi nismo u poziciji da odlučujemo o političkim rešenjima, ali imamo dužnost da bez obzira u kakvom društvu živeli, da činimo sve što do nas stoji da se poštuje dostojanstvo svih ljudi, njihova ljudska i verska prava i slobode”, poručuje se.

Apeluju na sprski narod da u ovim trenucima pokaže dostojanstvo, hrabrost, snagu, narodno jedinstvo i trpljenje.

“Vekovima smo upravo na ovim evanđelskim principima i vernosti Bogu i našem svetosavskom predanju sačuvali i veru, i jezik i svoje ime i sećanje, okupljajući se u našim svetinjama, ostajući verni zavetu Svetoga Kneza Lazara koji je od univerzalnog značaja za sve u svetu – ‘da je za malena zemaljsko carstvo, a nebesko od sada i doveka’. Ovo nije samo obična fraza, već duboka istina”, kaže se u saopštenju.

Eparhija poziva narod da ne dopusti da budu zastrašeni, jer svako nasilje dolazi iz straha i nesigurnosti, svaki strah i briga iz nedostatka vere u Boga.

“Arogantno ponašanje vlasti u Prištini izraz pre svega kukavičluka i slepe mržnje, jer lako je sprovoditi teror nad onima koji nisu zaštićeni i koji na Kosovu i Metohiji žive kao živi taoci. Upravo stoga ne smemo da popustimo pred ucenama, već da se za svoja prava borimo mirno, dostojanstveno, ostajući pre svega odani Bogu i privrženi ovom čudesnom prostoru, gde vekovima živimo i opstajemo”, poručuje Eparhija.

Dalje se poziva narod da uz svoju Crkvu, kao verna deca Svetog Save, Svetog kneza Lazara, brojnih svetitelja koji su postojali i živeli na KiM očuvaju i sačuvaju prisebnost, mir i čvrsto poverenje u Boga da nas neće ostaviti.

Pierre Crom / Getty

“Stalno se, zato braćo i sestre, prisećajmo molitvenih prozbi našeg svetog Patrijarha Pavla koji je u svoje vreme progona naše Crkve i sam nosio krst sa svojim vernim narodom na Kosovu i Metohiji kao Episkop raško-prizrenski i molio se Gospodu:

‘Gospode, kako je mnogo neprijatelja koji vojuju protiv nas i govore: nema im pomoći ni od Boga ni od ljudi. Gospode ti nam ruži ruku svoju da ostanemo narod Tvoj i po veri i po delima. Ako moramo da stradamo, neka to bude na putu pravde Tvoje i istine tvoje, i ne dopusti da bude zbog nepravde naše ili mržnje prema bilo kome. Isto tako se molimo i za neprijatelje, da ih Gospod čovekoljubivi odvrati od nasilja nad pravoslavnim narodom našim, da nam ne ruše hramove i grobove, decu ne ubijaju i narod ne progone, nego da se i oni obrate na put pokajanja, pravde i spasenja'”, poručuje se na kraju.

Komentarišite

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Nazad