Četnička borba u selu Drenovu

Mitar Šešljija, upravitelj srpskih škola veleške oblasti je na Uskrs 31. marta 1907. pismeno obavestio nadležne vojvode Jovana Babunskog i Vasilija Trbića o odluci donetoj na sastanku Skopskog odbora kome je prisustvovao i generalni konzul Živojin Balugdžić. U odluci je zahtevao da srpske prekovardarske čete što pre izbiju na Vardar, uspostave vezu sa Rudnikom, a time i istočnim Povardarjem.

Najpovoljniji put za izvršenje ovoga zadatka vodio je prema bugarskom selu Drenovo, koje je bilo okruženo arnautskim (albanskim) selima Dejkovac, Gornje i Donje Jabolčište i turskim selom Gornje Vranovce. U tako zaklonjeno Drenovo sklonile su se bugarske vojvode Dačo iz Bistrice i Stevan Dimitrov – Vardarac iz Gradskog, obojica sa po osam komita. Njihova namera je bila da u Drenovu dočekaju seosku slavu Spasovdan i izbegnu osvetu srpskih četa za prethodno izvršene zločine. Naročito se po zlu proslavio Stevan Dimitrov – Vardarac, koji je poput drumskog razbojnika pljačkao i premlaćivao Srbe iz Azota. Pored toga njegova četa je ubila dvojicu Srba, jednog na putu za Bogomilu, a drugog u kapinovskoj vodenici. Takođe su pokušali da na putu za Teovo ubiju srpskog sveštenika Ignjata Popovića.

Za napad na Drenovo, pored svoje Trbićeve čete, Babunski je angažovao i seoske četnike iz Bogomile i Teova, što je ukupno činilo 40 ljudi. Radi nesmetanog prolaska kroz arnautska sela, četnici su se preobukli u arnautsku odeću, koju su dobili iz Kičeva. Takođe, odlučili su se da Drenovo napadnu danju, pošto bugaraši tada nisu postavljali straže. U popodnevnim časovima 9. juna ušli su u selo. Drenovčani, misleći da pred sobom imaju Arnaute nisu vadili oružje. Kad su srpske čete saznale u kojoj kući se kriju komite kuću su opkolili i napali iz okolnih kuća. Usledila je obostrana pucnjava. Neki četnici su uspeli da se popnu na krov i kuću zapale. Bugari su se pod zaštitom dima prebacili u drugu kuću i borba je nastavljena. Pošto je i druga kuća zapaljena i plamteće tavanske grede počele da padaju na njih komite su se odlučile da se, posle četvorostane borbe, probiju jurišem. U ovom pokušaju su svi pobijeni, osim dvojice koji su se predali i koji su kasnije ubijeni kao saučesnici u ubistvima u kapinovskoj vodenici i na bogomilskom putu. Srbi su u ovoj borbi imali samo jednog ranjenog – Trbićev četnik Donče iz Oraov-Dola. Iz ove borbe proistekla je četnička himna “Spremte se, Spremte”, koja se sa nešto izmenjenim tekstom pevala i u Drugom svetskom ratu.

Originalnu pesmu možete pročitati na linku ispod: